Ново издање у припреми – Из аскетског и исихастичког светогорског предања

0

Издавач: Свештени манастир Јован Претеча, Преображење, Халкидики.

Све оно што се наводи у овој књизи јесу дела (аскетски подвизи и падови) и практично учење Светогораца. Записани су да би нас покренули на покајање и подражавање њиховог аскетског живота или нас учинили пажљивијим према њиховима страдањима.

Књига је подељена на следеће делове:

А. Синаксари. Наводи се живот, подвизи, божанска помоћ и учење стараца за које је пронађено доста података како би се саставио један кратак синаксар.

Б. Догађаји. У овој јединици су записана чуда, јављања светитеља или демона, падови и прелести неких монаха са дидактичким циљем.

В. Изреке. По азбучном реду се наводе Старци, њихово кратко учење и подвизи у виду скраћених изрека. Многи од њих су познати, док су о појединима написане књиге, али су изреке које се наводе у овој књизи непознате и до сада нису штампане. Изреке су кратке али имају у себи велику снагу јер потичу из праксе и борбе Светогораца и изражавају стари дух.

Г. Изреке и приче Старца Пајсија. Старац Пајсије приповеда о старчићима које је упознао и наводи различите догађаје. Уопштено говори о духовном животу а посебно о монашком животу износећи различите савете и изреке. Веома се види његово поштовање према светогорском предању, његово интересовање о његовом продужењу, док су његове примедбе и савети корисни савети за нашу монашку борбу. Због дужине материјала представља посебну јединицу.

Д. Дух старих Светогораца. Он се види и у осталим деловима књиге, али се наглашава у петом делу у причама отаца.

Потребна су још нека објашњења:

С једне стране, наводе се познати Старци, али се се не наводе већ објављени подаци сазнати од других личности.

Наводе се изреке и борбе Светогораца познатих по имену, али и отаца који ,,нису имали много значајне подвиге”. Можда су неки упознали ове Старце са њиховим људским несавршенствима, можда у ово не поверују или имају другачије мишљење о њима. Записани су да би донели корист и подстакли на покајање а не да оправдају оце. ,,Бог је праведан, ко ће судити?” Не покушавамо да учинимо светима оце, јер ћемо тако унизити светитеље. Поједини оци су имали недостатке, али наглашавамо њихове подвиге и њихове врлине како бисмо стекли душевну корист. Они су били носиоци старог монашког духа светогорског предања. Све што је записано представља светогорске оце а тога је мало јер нису сачувани многи подаци.

Наглашава се вредност светогорског предања и из његовог блага извлачимо оно ново и оно старо. Наводе се оци који су раније живели, али и они савремени, (анонимно), који су још увек живи, пошто је предање живо и судија је садашњем времену.

Подаци су прикупљени уз велики напор и са пажњом било из непосредног чувења, било из прича других Стараца о оним старијима, и пошто су приче проверене, записане су што је могуће једноставније, искреније и без пренаглашавања.

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave A Reply

3 × 4 =