Поздравни говор Мати Игуманије Јелене

Ваша Светости,
Преосвећени Архијереји,Високопреподобни оци Игумани и Архимандрити,Високопреподобне Мати Игуманије, Високоучена господо професори и научници,
Драга браћо и сестре,
Благодаримо Господу што смо се удостојили да у Светом манастиру Жичи, који представља симбол читаве Српске Цркве, дочекамо све наше драге и истакнуте госте, најсветијег патријарха нашег Иринеја, многопоштоване архијереје и свештенике, игумане и игуманије, монахе и монахиње, професоре и теологе, научнике и научне истраживаче, и остале драге поклонике, браћу и сестре, надајући се да труд вашег доласка неће бити узалуд у Господу.

Српско монаштво, али и читава Српска црква, има велики благослов – свог заштитника, првог свог великог подвижника, Светога Саву, руководитеља општежитељног монашког живота, чије је удивљујуће живљење равно анђелском. И зато се ми, монаси и монахиње из Србије, осећамо као синови и кћери нашег светог оца Саве. Он нам је пример и образац монашког живљења, он нам је заштитник и подршка, он нам је утеха и заступништво у свакодневним трудовима и подвигу, и желимо да са њим будемо у овом животу, али и у непролазном Царству небеском, на месту где су се удостојили да буду и свети подвижници и подвижнице.
А Њега и данас молимо, као брижног оца који људи своја чеда, да благослови ово сабрање које сада почиње и које за тему има женско монаштво, како би духовни плод овог сабрања био за надзидање свију, а наравно, посебно на духовну корист наших женских монашких обитељи.

Изражавамо велику радост због тога што су на овом сабрању присутни истакнути и веомапоштовани архијереји који су у Христу духовни родитељи и руководитељи сестринстава, који познају живот и проблеме женског монаштва, па нам самим тим могу предати своје богато знање и искуство. Радујемо се и што су с нама митрополити који су умногоме допринели обнови општежитељног монаштва у својим епархијама, а посебно женских монашких заједница, управо у времену у којем постоји изузетна потреба за аутентичним монашким сведочанством, а исто тако и за неприметним служењем монахиња у смирењу.

У Светој Жичи у којој смо се данас сабрали, која је вековно оличење хармоније и јединства духовне и световне власти, треба истаћи допринос српског женског монаштва неговању и очувању државотворне традиције српског народа. Познато је да се удовице наших жупана и краљева по правилу нису поново удавале, већ су семонашиле, а у најтежим тренуцима српске историје, и управљале државом, попут Свете царице Јелене (која је након смрти цара Душана, примила монашки постриг и понела тежак крст управљања разједињеном државом) или још једне дивљења достојне монахиње, удовице светог кнеза Лазара, која је након судбоносног Косовског боја, села на престо десетковане и унесрећене државо и мудро њоме владала, имајући при том поуздан ослонац у личности монахиње Јефимије, прве српске песникиње, која је била десна рука благочестивој кнегињи. Ова мудра, господствена душа, српској књижевности је даровала дивне, богонадахнуте стихове којима је од Христа Бога нашега тражила спасење и снагу целом свом напаћеном народу. А нарочито треба истаћи једну од првих познатих представница женског монаштва у нас, свету Анастасију, мајку Светог Саве, која је однеговала у својим синовима (Светом Сави и Светом Стефану Првовенчаном, потоњем монаху Симону) дух вере и побожности, у тој мери да су остали узор врлинскког живота који светли читавим поколењима све до данас. Управо због блиске везе Светог оца нашег Саве са Светоименитом Гором, са које је српском народу пренео своја непроценљива духовна искуства и занавек нас с њоме духовно ородио, радујемо се што ће ових дана с нама бити многопоштовани оци и игумани са Свете Горе, чије ће поуке бити од велике духовне користи окупљенима на овом часном скупу.

Исто тако ће за нас бити поучно и оснажујуће присуство духовних отаца и матера из женских обитељи из различитих земаља, путем плодне размене мишљења и искустава. Нека би Бог дао, да, имајући пред собом кроз вњекове до данас предата нам духовна завештања отаца и стараца, будно чувамо спасоносне заповести, да се једнодушно њима наслађујемо и у њима се поучавамо, сами себе очистимо и тако вршимо светињу у страху Божијем.

Исто тако ће присуством истакнутих представника свете науке, теологије, али и других наука, који су дали велики допринос у својим областима, било у теологији, било у научно-истраживачком раду, на Симспосиону бити расветљене значајне стране женског монаштва и дат доприном његовом свестраном и свеобухватном сагледавању.

Добро дошли, свети Оци и драга браћо и сетре, у наш свети манастир. Немамао ништа драгоценије да Вам пожелимо, осим благослова и молитава светог саве, утемељивача и заштитника страдалне Српске цркве који покушава да кроз многе и различите невоље очува предањско богатство православне вере, богатство које језаједничко наслеђе свих православних хнрода и свих монаха и монахиња широм васељене.

Од срца Вам захваљујемо што сте се потрудилим да дођете и што сте нас почаствовали својим пристуством на овоме месту, премда смо Вас одвојили од Ваше службе и Вашег места служења и од многих и различитих обавеза које носите на својим плећима.

Ваша светости, Свети Архијереји и оци, просимо Ваше благослове и Ваше молитве за успешност овог Симпосиона, али и за наставак борбе нас, монахиња, у току читавог нашег живота, да у време општег духовног пада, одржимо дух монаштва и сачувамо га неповређеним, те да се удостојимо удела оних који у монаштву угодише Господу и примише од Њега венац славе.