Манастир Жича
Значај који су ктитори, Свети Сава и Стефан Првовенчани наменили манастиру Жичи као центру самосталне српске цркве, крунидбеном месту будућих краљева и саборном храму српског народа, данас истичемо кроз прославу националног јубилеја 800 година постојања и непрекинуте духовне мисије овог светог места.
Архива
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ТРЕЋЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА
Среда и петак: Литургија Пређеосвећених дарова у 10 часова Субота: Литургија Светог Јована Златоустог у
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ДРУГЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА
Понедељак: Пређеосвећена Литургија: 9.30 часова Среда и петак: Пређеосвећена Литургија: 10 часова Субота:
Наши радови
Mанастир Жича, као колевка српске писмености и просвете, вековима је светионик српске културе. Почев од Светог Саве, који је поставио темељ српске православне духовности, па преко његових наследника на архиепископском трону који су се, столујући у Жичи, трудили да продуже њетово просветитељско дело, овде се ткала непрекинута нит српске књижевне речи. У време епископствовања светог владике Николаја Велимировића, у Жичи се налазила штампарија у којој су штампане књиге које су гасиле духовну жеђ српског народа у периоду између два светска рата.
Иконописачка радионица Манастира Жиче основана је 1978. године, када је тадашњи Епископ жички, господин Стефан, дошао на идеју да у овом древном манастиру обнови византијску иконописачку уметност.
За тај озбиљан и одговоран задатак ангажовао је свог ђакона Миодрага који је на Светој Гори савладао вештину сликања иконе код оца Хризостома и Теофила, припадника пахомејске школе познате као творца обновљене византијске иконе.
Производи манастира Жиче
У оквиру манастирског комплекса засађено је воће на више од 7ха земље, а у манастирској башти, поред производње у пластеницима, на отвореном простору гаји се разно поврће на површини око 1 хектара.
Производња ликера и сокова само су једне од моногобројних активности ове монашке заједнице.
