Манастир Жича
Значај који су ктитори, Свети Сава и Стефан Првовенчани наменили манастиру Жичи као центру самосталне српске цркве, крунидбеном месту будућих краљева и саборном храму српског народа, данас истичемо кроз прославу националног јубилеја 800 година постојања и непрекинуте духовне мисије овог светог места.
Архива
Храмовна слава Манастира Жиче
Уочи празника Вазнесења Господњег, храмовне славе Манастира Жиче, бденије почиње у 20 часова. Света Архијерејска
Сазван Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве
На предлог Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео
Наши радови
Mанастир Жича, као колевка српске писмености и просвете, вековима је светионик српске културе. Почев од Светог Саве, који је поставио темељ српске православне духовности, па преко његових наследника на архиепископском трону који су се, столујући у Жичи, трудили да продуже њетово просветитељско дело, овде се ткала непрекинута нит српске књижевне речи. У време епископствовања светог владике Николаја Велимировића, у Жичи се налазила штампарија у којој су штампане књиге које су гасиле духовну жеђ српског народа у периоду између два светска рата.
Иконописачка радионица Манастира Жиче основана је 1978. године, када је тадашњи Епископ жички, господин Стефан, дошао на идеју да у овом древном манастиру обнови византијску иконописачку уметност.
За тај озбиљан и одговоран задатак ангажовао је свог ђакона Миодрага који је на Светој Гори савладао вештину сликања иконе код оца Хризостома и Теофила, припадника пахомејске школе познате као творца обновљене византијске иконе.
Производи манастира Жиче
У оквиру манастирског комплекса засађено је воће на више од 7ха земље, а у манастирској башти, поред производње у пластеницима, на отвореном простору гаји се разно поврће на површини око 1 хектара.
Производња ликера и сокова само су једне од моногобројних активности ове монашке заједнице.
