О књизи ”Огњена Марија ливањска” и Ливањским мученицима у Манастиру Жичи
У организацији Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда и сестринства манастира Жича публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба.
У четвртак, 26. маја т.г. у изложбеном простору манастира Жича постављена је изложба под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, која је представљена дипломатском кору у оквиру њиховог обиласка манастира Жича. Том приликом уречена им је и књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањка, издање на енглеском.
Изложба, на чијим паноима је дат својеврсни историјски пресек постојања ливањских Срба до данашњих дана, биће доступна посетиоцима манастира и током наредних месеци.
У суботу, 28. маја, са почетком у 17. часова, у манастирској Гостопримници, публици је представљена књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска. Скуп је благословио отац Љубинко.
Публици је најпре приказан филм ђакона Радомира Врућинића „Страдање ливањских Срба“, а током разговара, који је потом, са Будом Симоновићем водила Гордана Достанић, публика је упозната са беспризорним злочинима усташа у данима око Огњене Марије 1941. године. Усташка злодела задесила су готово сваку српску породицу на подручју Ливна и оставила траг и на генерације које су долазиле. Исповести преживелих страдалника, које је аутор сабрао стрпљивим истраживањем и разговором са сваким појединачно, чине садржај књиге коју називамо књигом-опоменом и књигом-сведочанством, а њен прилог је списак имена 1589 цивилних жртава. Та имена, међу којима готово половину чине деца до петнаест година старости, сакупљали су прикривено и дуго потомци који се нису мирили да политика чувања братства-јединства треба да почива на скривању злочина над невиним цивилима.
Након пола века, колико су боравиле у јамама и на другим стратиштима, мошти Ливањских мученика извађене су са већине стратишта и сахрањене у Спомен-капели посвећеној Светој Великомученици Марини – Огњеној Марији. Али, ни ту нису дуго нашле мира, јер се континуитет злочина над Србима поновио 1992. године, сручивши се и на мошти мученика. Злочинима над Србима, извршеним током рата деведесетих, Будо Симоновић је допунио друго издање књиге, која је потом имала још пет издања.
Након јутарње Литургије, у недељу, 29. маја, верницима који су присуствовали послужењу сестринства, чланови Удружења ОМЛ имали су прилику да још једном, у кратким цртама, представе вишевековни живот, стваралаштво и страдање ливањских Срба. Представљени од стране оца Милоша Станисављевића, публици су се обратили чланови ОМЛ: Милош Дамњановић, Тодор Бошковић, Влада Маљковић и Гордана Достанић.
У уметничком делу суботњег програма учествовао је хор сестринства манастира Жича, а Ђурђа Поповић читала је одломак из књиге – сведочење Галке Ерцег. Програм је водила Весна Радета.
Како су нам као мото и порука ове манифестације послужиле речи Гетеа да се истина мора увек изнова испричати и упорно понављати јер се и заблуде свуда око нас увек и изнова придикују и шире, страдање у Независној Држави Хрватској било је централна тема дводневног гостовања у манастиру Жича.
Овом приликом Удружење ОМЛ се још једном најсрдачније захваљују игуманији Јелени и сестринству манастира Жича, као и Буди Симоновићу и свима који су, на било који начин, личним ангажовањем или присуством допринели одржавању ове манифестације. Захвални смо сестри Нектарији са којом смо непосредно сарађивали током припреме изложбе, презентације књиге Огњена Марија ливањска и разговора са верницима.
Удружење Огњена Марија Ливањска
