Ново издање – Питања и одговори о животу хришћанина у савременом свету

Књига „Питања и одговори“ Ар­хи­ман­дрита Ра­фа­ила (Ка­ре­лина) настала је избором од­го­во­ра на пи­та­ња која верници пре­ко пра­во­слав­ног сај­та годинама постављају овом бо­го­му­дром па­сти­ру.

Од мно­штва пи­та­ња, из­дво­ји­ли смо она за ко­ја нам се чи­ни да ин­те­ре­су­ју ве­ли­ки број љу­ди да­нас: из­бор жи­вот­ног пу­та, за­сни­ва­ње по­ро­ди­це, вас­пи­та­ње де­це, про­блем уса­мље­но­сти и оту­ђе­ња чо­ве­ка, од­нос пре­ма бли­жњи­ма, оп­хо­ђе­ње са они­ма чи­ји се жи­вот­ни ста­во­ви раз­ли­ку­ју од на­ших, по­сту­па­ње хри­шћа­на у сре­ди­ни ту­ђој хри­шћан­ском мо­ра­лу, мо­гућ­ност оства­ре­ња хри­шћан­ских вр­ли­на у са­вре­ме­ном све­ту.

Отац Ра­фа­ил нас стал­но по­зи­ва да пре­и­спи­ту­је­мо се­бе и да се при сва­ком на­ста­лом про­бле­му упи­та­мо шта је то што мо­гу про­ме­ни­ти код се­бе, а не код дру­го­га, да бих пре­ва­зи­шао оно што ме му­чи. Упра­во спрем­ност да ко­ри­гу­је­мо се­бе, а дру­ге при­хва­ти­мо она­кви­ма ка­кви су, је­сте те­мељ здра­вих ме­ђу­људ­ских од­но­са. На уче­ста­ла пи­та­ња ка­ко пре­ва­зи­ћи уса­мље­ност и ка­ко на­ћи ва­ља­ног жи­вот­ног са­пут­ни­ка, отац Ра­фа­ил од­го­ва­ра да тре­ба да се по­тру­ди­мо да са­ми стек­не­мо осо­би­не ко­је же­ли­мо да има наш су­пру­жник, и ка­да се при­бли­жи­мо том иде­а­лу, да­ће нам се су­пру­жник по на­шој ме­ри. Дру­гим ре­чи­ма, да би­смо до­би­ли до­брог су­пру­жни­ка, по­треб­но је да га бу­де­мо до­стој­ни. Исто ва­жи и за вас­пи­та­ње де­це. Тре­ба вас­пи­та­ти се­бе, го­во­ри отац Ра­фа­ил, да би­сте мо­гли вас­пи­та­ти де­те у ду­ху хри­шћан­ске љу­ба­ви, јер де­те, ко­је се у све­му угле­да на ро­ди­те­ље (али не она­кве ка­кви се по­ка­зу­ју, већ она­кве ка­кви они уисти­ну је­су), упи­ја­ће и по­ла­ко сти­ца­ти њи­хо­ве вр­ли­не, као што по­при­ма и њи­хо­ве ма­не. Бо­го­му­дри ду­хов­ник под­се­ћа нас да се приликом за­сни­ва­ња по­ро­ди­це тре­ба при­пре­ми­ти за жр­тву, за при­хва­та­ње дру­гог чо­ве­ка са свим сла­бо­сти­ма ка­рак­те­ра ко­је има сва­ко од нас и на то да је у по­ро­ди­ци ва­жни­је да­ва­ти не­го при­ма­ти.

Пи­та­ња мо­гућ­но­сти оства­ре­ња хри­шћан­ских вр­ли­на, по­пут скром­но­сти, крот­ко­сти и сми­ре­ња у са­вре­ме­ном све­ту у ко­ме се це­не упра­во су­прот­не осо­би­не, та­ко­ђе му­че мно­ге. Отац Ра­фа­ил са из­ван­ред­ном раз­бо­ри­то­шћу и тре­зве­но­у­мљем од­го­ва­ра на пи­та­ња у че­му је раз­ли­ка из­ме­ђу сми­ре­ња и сер­вил­но­сти, до­кле тре­ба да иде тр­пе­љи­вост пре­ма љу­ди­ма, да ли у све­му тре­ба би­ти по­пу­стљив пре­ма зах­те­ви­ма дру­гих и дру­го.

Сво­је ми­шље­ње о про­бле­ми­ма ко­је му чи­та­о­ци из­ла­жу отац Ра­фа­ил из­но­си ве­о­ма де­ли­кат­но и не­на­ме­тљи­во, с ве­ли­ким по­што­ва­њем пре­ма чо­ве­ку ко­ме се обра­ћа, с ра­су­ђи­ва­њем и мо­ли­тве­ном љу­ба­вљу.