Дана 09. фебруара 2025. у прву припремну недељу Великог поста – Недељу митара и фарисеја, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г.г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Жичи, уз саслужење бројних свештенослужитеља.
Након прочитаног Јеванђеља, у препуном жичком Храму, Митрополит жички је беседио: Данас читамо о томе да су у Храм ушла два човека да се моле Богу – један фарисеј, а други цариник. Фарисеј је припадао верском кругу, био је побожан и беспрекоран по закону, припадао је духовној елити, познавао је закон и трудио се да испуни закон. Међутим, у исто време, фарисеј је мислио да сада треба Господ њему, да му заблагодари за све оно што је учинио. Не знајући, притом, да све добро што чинимо чинимо уз помоћ Божију. Фарисеј се овако молио: „Хвала ти Боже што сам све ово успео да учиним – и да постим и да дајем десетак и да живим честито и чисто по закону”. По слову закона фарисеј је био потпуно беспрекоран. Али оно што је рекао – и што нисам као овај цариник – то га је одвојило од Истине, одвојило га је од Бога јер је почео и да суди. Не само што је био задовољан собом, већ је почео да суди другоме. А само је један суд – суд Божији.
А цариник је стајао подаље, није подизао своје очи ка Небу. Само је говорио: „Господе помилуј и спаси и опрости мени грешноме”. И тако је цариник, због свога смирења, отишао оправдан дому своме, а фарисеј оде осуђен.
Ова прича се односи и на нас вернике. Циљ нашега живота није само да испунимо закон, него и да имамо љубав – љубав према Богу и љубав према ближњем. Зато, као темељ нашега живота треба да поставимо да се не узносимо и да знамо да смо као цвет травни овде на земљи. Данас јесмо, сутра нас нема. Али оно што остаје, што има вечну вредност, то је да се вежемо за Истинитог Бога, да се напајамо Његовим мислима, Његовим врлинама и да се Његовом раном исцељујемо. Нико други не може нас спасити осим Господа Бога нашега.
